Planina Avala

Ova planina je vrlo prepoznatljiva znamenitost Beograda i Srbije. Avala je vrlo atraktivno mesto za jednodnevne izlete i jedno od najpopularnijih izletišta u okolini Beograda. Visoka je 511 metara, a nalazi se na 18 kilometara jugoistočno od centra Beograda. Ime je dobila od arapske reči “havala” koja znači vidikovac.

Planina Avala je prirodni kompleks koji zauzima površinu od 489 hektara. Kompleks je obrastao listopadnom i četinarskom šumom, a tu je našlo stanište i mnoštvo prelepih ptica. Pored ptica ovo je stanište i oko 600 biljnih vrsta, od kojih je preko 50 lekovito (a neke su vrlo retke , kao zanovet, zlatan, zelenika i dr.). Zbog toga je ovo područje i proglašeno za zaštićenim prirodnim dobrom. U šumi ove planine raste pretežno listopadno drveće. Šetnjom kroz nju uživaćete u čistom vazduhu i prijatnom mirisu različitih vrsta i to: cer, hrast, bukva, jasen, lipa, bor, jela kao i mnoge druge. Ovde je svoje mesto našlo i nekoliko sekvoja nalaze se oko „puta stepenica“, od jarbola ka spomeniku neznanom junaku.

Posetioci će primetiti veliki broj izvora na kojima se mogu osvežiti. Jedan od njih je svakako i izvor „Sakinac“, koji se nalazi u podnožju Avale, a može mu se prići i stazom sa vrha. Sve navedeno doprinosi tome da kad se pomenu beogradska izletišta i park šume prvo što većini ljubitelja pada na pamet je upravo Avala.

Od spomenika na Avali svakako treba obići:

• Spomenik neznanom junaku – koji se nalazi na samom vrhu Avale, na mestu srednjevekovnog grada Žrnova. Sa tog mesta se kontrolisao prilaz Beogradu. Izgrađen je 1934. godine na inicijativu kralja Aleksandra I Karađorđevića, a u slavu žrtava palih u ime nove države. Delo je Ivana Meštrovića. Spomenik okružuje staza kojom se može šetati i uživati u prirodi i prelepom pogledu

• Spomenik ruskoj delegaciji – poginuloj 19.oktobra 1964. godine. Spomenik je u obliku slomljenog krila, i sagrađen je u spomen delegacije , na čijem čelu je bio sovjetski maršal Sergej Birjuzov.

• Spomenik Vasi Čarapiću – podignut je u slavu čuvenog srpskog vojskovođe, koji je rođen u obližnjem mestu Beli potok podno Avale. Do pre dvadesetak godina u blizini je stajao poslednji od šest brestova ispod koga je tadašnji knez Vasa Čarapić okupljao narod podavalskih sela i pozivao ga na ustanak protiv Turaka.

Ako ste planirali da na ovoj planini ručate možete napraviti piknik u sopstvenoj režiji na otvorenom, za to posebno predviđenim mestima. To možete pak učiniti u restoranima na samoj Avali ili u podnožju. Najpoznatiji su su 1000 ruža, Žrnov, Lipovica. Može se ručati i prenoćiti u hotelu „Avala“ ili u Garni hotelu Sučević. U okviru planinskog centra postoje i dva planinarska doma:

• Planinarski dom „Mitrović“ – je prvi planinarski dom u Srbiji, ujedno je i jedan od spomenika kulture.

• Čarapićev dom – je podignut 1950. godine pod inicijatiom dr. Petra Kostića, predsednika i osnivača planinarsko-smučarskog društva „Avala“ iz Beograda. U njemu se može i prenoćiti.

Posebna i jedna od najvećih atrakcija, ne samo Avale, već i Beograda, je Avalski toranj. Visok oko 200 metara, na čijem  vrhu se nalazi vidikovac sa koga se pruža prelep pogled na Beograd. Na tornju se nalazi i restoran, a u podnožju lep parkić za decu, teretana za odrasle i sportski tereni. U blizini je kafe bar za predah. Posetioci koji su obišli toranj oduševljeni su pogledom koji se sa vidikovca pruža na Beograd. Postoje povlašćene cene za pojedine kategorije stanovništva, ali je najbolje raspitati se o pogodnostima na licu mesta. U podnožju tornja su muzej, suvenirnica, etno prodavnica i info centar. Sve ovo je pretvorilo Avalu u jedan moderan prostor za izlet i obilazak koji sve češće obilaze domaći i strani turisti.

U blizini tornja je sagrađena i crkva brvnara, odnosno Hram Svetog Despota Stefana Lazarevića. Sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu, sa upisanim krstom u osnovi. Zamišljena je ne samo kao verski, već i kulturni objekat. U njemu će se održavati kulturni događaji u Beogradu, manifestacije i predavanja. Uglavnom bi bilo reči o istoriji Avale, srednjevekovnom gradu Žrnovu i znamenitim ličnostima ovog kraja. Na ovom izletištu u srcu prirode je napravljeno toliko sadržaja da se ovde može oranizovati pravi mini odmor u Beogradu.

Do podnožja planine se može doći sa više autobusa GSP kao što su 401, 403, 405, 407 i 408. Od podnožja do vrha može se doći automobilom, biciklom, peške, a od maja do kraja avgusta autobusom broj 400 GSP-a. Ako želite do vrha, sem desetak kilometara asfaltnog puta, možete stići i planinskim stazama koje su dugačke nekoliko kilometara. Posebno zanimljiva posetiocima Avale bi mogla biti rudarska okna, ostaci nekadašnjih rudnika. Hodnici rudnika, dugački nekoliko kilometara se protežu ispod ove naše planine. Ture se još uvek, iz bezbednosnih razloga, ne organizuju.

Lovište Avala se nalazi u nadležnosti Lovačkog Saveza Srbije, a njime gazduje lovačko udruženje „Ripanj“, sa sedištem u istoimenom naselju.  Lovne površine Avale se prostiru na oko 13.000 hektara. Od vrsta koje se stalno gaje u ovom lovištu, izdvajaju se fazani, zečevi, srne kao i poljske jarebice. Postoji preko stotinu hranilica i oko 60 čeka. Lovne površine Avale se spuštaju do jezera Pariguz, koje lovcima kojima lov na divljač po ovako lepom području dodatno pojačava užitak.

Pored svega navedenog u okolini Avale, možete obići jezera Trešnja i Bela reka, a pored “utabanih” turističkih tura, možete malo eksperimentisati obilaskom starih kuća, čaršija i crkava, domaćinstava podavalskih sela, konjičkog kluba Aleksandar, vinarije Emporio, sveta oslikanog nameštaja, muzeja rakije “Bojkovčanka” ali i brojne restorane kafane i smeštajne objekte u podnožju planine.