5/5 - (6 votes)
Mehane i kafane Beograda su oduvek bile mesta za okupljenje i utočište gosta namernika. Ali su služile i za žučne političke debate, prepričavanje životnih priča, sklapanje poslova i zabavu. Iako se najviše kafana zadržalo na jugu Srbije i u Nišu, ipak je i Beograd zadržao neke od starih mesta i sačuvao ih od zaborava. Niski drveni stolovi prekriveni kariranim stolnjacima uz niske stolice – hoklice mogu se naći u samo par kafana po gradu.
A za razliku od enterijera kafanski duh prilagođen savremenom životu je svakako opstao u mnogo većoj meri. Pa tako, u kafanama uveliko su razbijeni stereotipi o tome kako u kafanu svraća isključivo muško društvo ili žene u pratnji muškaraca. Vesela kafanska atmosfera ne poznaje bilo kakva ograničenja u ovom smislu. Zabava u Beogradu je zagarantovana, a poziv na veseo provod i je upućen svima.
Nekada se u kafanama služila kafa, pripremljena na turski način. Ona je sipana u fildžan uz koji se služio ratluk sa orasima ili ružom. Danas se u kafanama uglavom služi točeno pivo, vina ili žestoka pića. Uz pretežno alkohol lepo se slažu jela sa roštilja i ukusni kafanski specijaliteti. A posle ukusne hrane i par kapljica alkohola slobodno zapevajte uz živu muziku, i verujte, niko vam neće zameriti. Pa, neke kafane u Beogradu sa živom muzikom su i postale poznate zahvaljujući dobroj atmosferi i odličnoj muzici.
U poslednje vreme i zemunske kafane su dobile na popularnosti zbog svog specifičnog starogradskog okruženja i garantovano dobog provoda. Sviraju se i pevaju poznate narodne i starogradske pesme kao što su Crne kose, Kafana je moja sudbina, Ovamo cigani, I tebe sam sit kafano, sada popularna Pukni zoro, i mnoge druge.
Postoje i sumnje u priču da su kafane Beograda uspele da izdrže trku sa vremenom. Da bi se razuverili, pozivamo ih u čuvene kafane u Skadaliji na beogradskoj kaldrmi u samom centru grada. Mogu se obići i, ne manje poznate, kafane u Zemunu, Čuburi, ali i ostale poznate kafane Beograda. Iako se nekim oblastima trudimo za promenama i stalno žurimo jer “vreme je novac” kafana je kao hram zadržala svoja pravila koja se decenijama i vekovima održavaju.
Svi posetioci vole što ulaze na dobro poznata mesta. Prijatno je zakačiti svoju jaknu na čiviluk i ne gledajući, da ih sačekuju dobro poznati konobari u crnim odelima i belim košuljama. A onda, prelaskom praga kao da vreme staje i sve što se dešava u njoj ostaje između zidova kafane. A vi gledajte da ulaskom u kafanu ostanete zapamćeni kao slavni boemi. Boemi poput poput Đure Jakšića, Janka Veselinovića, Stevana Sremca i mnogih drugih, a ne da budete lokalne pijanice. Jer, tanka je linija između ove dve krajnosti. I ne brže od života …
Ne propustite da posetite sledeće kafane: