Planina Kosmaj

Kada se pomenu izletišta u blizini Beograda, ističe se Kosmaj. On je sa svojih 626 metara niska planina, ali najviša i jedna od najlepših u Šumadiji. Nalazi se na opštinama Sopot i Mladenovac. Nalazi se na manje od sata vožnje od centra Beograda. Zbog svoje lepote ljudi su oduvek birali za dnevne izlete i odmor za vikend. Pa ipak, javila se potreba očuvanja kvaliteteta šume, voda, raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta i kulturne baštine. Zbog toga su predeli ove planine stavljeni pod zaštitu države, kao značajno prirodno dobro.

Posetom ove planine bićete oduševljeni. Bujne šume, nezagađena priroda Beograda, izvori pitke vode i čist vazduh, su kvaliteti kojima obiluje ovo područje. Vetrovi koji nastaju spajanjem vazdušnih struja sa Karpata i Mediterana, stvaraju fenomen poznat kao „ruža vetrova“. Ujedno kreiraju uslove da se čitavo područje proglasi za vazdušnu banju. Kao takvo jedno je od najlepših izletišta u blizini Beograda. Naziv Kosmaj je nastao od keltske reči „cos“ što znači šuma, i predindoevropske reči „maj“, koja se prevodi kao planina.

Planina Kosmaj obiluje živim svetom. Planina je u velikoj meri pod gustom vegetacijom, pri čemu su strmije strane obrasle šumom (uglavnom bukovom i hrastovom, mada se na nekim mestima može naići i na četinare). Blage padine i proplanci  su prekrivene travama, a podnožje je bogato voćnjacima i njivama. Dobri poznavaoci mogu razaznati neke od 550 vrsta biljaka, 300 vrsta gljiva od kojih su neke jestive, neke lekovite, a neke otrovne. Od životinja, možete sresti neku od 50 vrsta sisara, stotinak vrsta ptica, kao i veliki broj insekata.

Na Kosmaju ima i divljači bitne za lov. Lovište Kosmaj je u nadležnosti Lovačkog Saveza Srbije, a lovne površine se prostiru na oko 20.000 hektara. Lovištem gazduje lovačko udruženje „Kosmaj“, čije je sedište u Sopotu. U lovištu se gaje srne, fazani , divlje svinje, zečevi i jarebice. Po lovištu , na većem broju mesta je raspoređeno preko dve stotine hranilišta i pojilišta za divljač. Ima više od sto čeka, stabilnih i na drveću, a najveće uživanje predstavlja vreme provedeno u prirodi, na otvorenom u prelepom ambijentu planine Kosmaj.

Ako ste ovu planinu posetili zbog šetnje, rekreacije i prirode, najatraktivnija je kružna  staza oko spomenika. Tu je i put ka PTT odmaralištu ili staza ka spomen kosturnici borcima iz I svetskog rata. Ove staze su dosta popularne kod planinara, ali i rekreativaca tako da su dosta posećene u letnjem periodu naročito vikendom. Duž puta koji vodi ka vrh, na više mesta možete se odmoriti na mestima koja imaju postavljene drvene klupe i stolove. Deca se mogu zabaviti na malim igralištima sa ljuljaškama, klackalicama i sličnim spravama za igru.

Na samom vrhu nalazi se teren koji se često koristi za odbojku, mali fudbal i ostale sportove na travi. U šumi, na padinama Kosmaja prema Sopotu, postoji više jasno vidljivih staza za šetnju. Svežinu u šumi daju i manji potočići koji kroz nju protiču. Zamislite samo šetnje uz cvrkut raznih ptica gde atmosferu ulepšava žubor vode.

Sve navedeno čini Kosmaj jednom od prvih asocijacija kada se pomenu izletišta Beograda. Na levoj strani kosmajskog platoa (dolazak iz Sopota), pored hotela SD CZ, na putu do TV releja, a nakon toga desno skretanje kroz šumu, nalazi se najlepši pogled sa Kosmaja. Tu je istovremeno i spomen kosturnice Timočkoj diviziji koja je branila Beograd u Prvom svetskom ratu. Uklesani su stihovi VIlica: I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema …To je najvažniji istorijski spomenik na Kosmaju, jer beleži ono što se zaista desilo, a ne neku istorijsku imaginaciju.

Šume na ovom potezu su od februara do kraja marta prepune visibaba, a od životinjskog sveta veoma često se vide srne. U blizini je i skoro izgrađeni vidikovac sa kojeg se pruža neverovatan pogled ka Beogradu.

Od kulturno – istorijski znamenitosti, možete na vrhu Kosmaja posetiti  velelepni i nadaleko prepoznatljiv spomenik kosmajskom partizanskom odredu. Tu su manastiri Pavlovac, Tresije i Kasteljan koji su nedavno obnovljeni i ostalim spomen kompleksima, česmama, i parkovima kojima obilje čitav kraj. U podnožju i okolini Kosmaja možete uživati u prelepom Markovačkom jezeru, a malo dalje i u Rabrovačkom jezeru. Tu je čuvena kafana „Kod Tome i Nade“ , ali i drugi restorani, vodenice ovog kraja.

Na ovu planinu možete stići kolima i sa strane Mladenovca i sa strane Sopota, dok ćete imati malih problema ako idete autobusom. Naime, autobus ide do vrha samo iz Mladenovca (sa autobuske stanice) i to samo od maja do oktobra, 3-4 puta dnevno.

Na samom vrhu Kosmaja nema nijedne prodavnice ni kioska pa vodu, sok ili grickalice morate pribaviti negde usput. Ali zato, duž celog puta Sopot – Mladenovac i u blizini lokalnih puteva se nalaze restorani i kafane u kojima možete predahnuti, a i nekoliko prodavnica u kojima se možete snadbeti. Mada je turizam na selu u ovom delu Srbije u povoju ipak je u nekoliko privatnih objekata moguće naći smeštaj, prenoćiti i tako organizovati lep vikend u Beogradu i odmor u prirodi.

Događaji u Beogradu, odnosno u Sopotu, Mladenovcu, Barajevu i okolnim mestima su najintenzivniji u periodu od proleća do jeseni, pa je uz tada najlepše prirodno izdanje Kosmaja za većinu posetilaca ovaj period godine najatraktivniji za posetu.