Konak kneginje Ljubice

Kosančićev venac je oduvek bio jedan od najlepših delova Beograda.  Tu je u miru ove lepe ambijentalne celine kraja oko Saborne crkve i Patrijaršije svoje mesto našla zgrada koja nam dosta govori o burnim istorijskim događajima iz XIX veka i razvoju srpskog društva i države. U pitanju je Konak kneginje Ljubice, zgradi koju je vreme svoje prve vladavine sagradio svojoj supruzi knez Miloš Obrenović.

„Ili ćemo peći vola ili zaljuljati konopac“ poručio je knez Miloš protomajstoru Hadži Nikoli Živkoviću. Ovako je zabeležen trenutak davanja zadatka izgradnje beogradskog konaka kneginji Ljubici, i rok od dve godine. Iako je stari majstor bio pedantan po prirodi i poznat po tome da je svaku ciglu kuckao pre nego što je davao dozvolu da se ugradi u građevine, izgradnja konaka je zaista trajala dve godine, od 1829. do 1831. godine.

Zbog blizine turskog garnizona na Kalemegdanu, u njemu je retko boravio knez Miloš, a zbog iste opasnosti se na krovu nalazi osmatračnica. U trenutku kada je počinjala gradnja konaka 1829. godine, turski sultan izdao prvi hatišerif o Srbiji. Ovo je bio početak srpske autonomije i državnosti. Ovaj trag samostalnosti se ogleda i u konaku koji sadrži sve odlike građanske arhitekture XIX veka. U pitanju je gradska kuća srpsko-balkanskog stila tog vremena. Razlikuje se od turske kuće i po tome što je otvoren deo između muškog i ženskog dela kuće. Ima dve ravnopravne divanhane.

Konak ima status spomenika kulture zbog svog arhitektonskog, ali i istorijskog značaja. Konak kneginje Ljubice se nalazi u ulici kneza Sime Markovića 8. Bio je sedište srpskog vladara tri godine (od 1839-1842), a posle toga je bio licej, gimnazija, sud, muzej savremene umetnosti. Od 1980. godine deo Muzeja grada Beograda u kome se čuva spomen na kneginju Ljubicu.

Sastoji se od podruma, prizemlja i sprata. Podrum je pokriven svodovima i tu su izloženi predmeti Muzeja grada Beograda koji su restaurirani. Prizemlje i sprat imaju centralni hol oko kojeg se nalaze raspoređene ostale sobe. Takođe u prizemlju i na spratu možete pogledati prelepe divanhane, odnosno prostori za prijem. Slično današnjim dnevnim sobama, izuzetno lep nameštaj građanske epohe, umetnička dela, a izvorno je očuvan amam, čak i freske. Oko konaka je veliki travnjak sa baštom, opasan ogradom.

Ljubica Obrenović (1785 – 1843) je bila srpska kneginja, supruga kneza Miloša i majka kneza Mihaila Obrenovića. 1806. godine se venčala sa knezom Milošem, a kum na venčanju je bio Karađorđe. Poznata je kao osobena i samosvesna žena. Iako joj je suprug bio istaknuti državnik i političar, imala sopstveni politički stav zbog kojeg je često bila u sukobu sa suprugom. Jednom prilikom je ubila iz pištolja jednu od ljubavnica kneza Miloša. Još dva puta pokušala je da ubije knezove ljubavnice.

Bila je hrabra žena poznata po tome što je u više navrata odbijala da se povuče sa ratišta. Ovo je doprinosilo da moral srpskog ratnika ne padne, pa je poznat događaj u bici na Ljubiću. Tamo nije dozvolila povlačenje i pad Čačka kada se skoro izgubljena bitka završila pobedom Srbije. Preminula je 1843. godine u Novom Sadu, tada Austijskoj carevini. Treba pomenuti da je 1842. godine došlo do smene vladajućih dinastija u Srbiji sa Obrenovića na Karađorđeviće. Sahranjena je u manastiru Krušedol, jednom od čuvenih fruškogorskih manastira.

Na padinama Kosančićevog venca se nalaze poznati beogradski restorani i kafane, lepe vinarije Beograda, spomenici i slično. Porodična šetnja je uvek prijatna, a u blizini je i reka Sava. Sve ovo pokazuje koliko je ceo kraj oko konaka kneginje Ljubice značajan za turizam u Srbiji.