Skadarlija

0

Skadarlija je jedna od najlepših starih ulica, ali i ujedno prostorna celina koja je očuvala specifičan duh starog Beograda i nekadašnjih vremena. Kada se pomenu ambijentalne celine koje se preporučuju turistima za obilazak, kako bi osetili pravu atmosferu Beograda Skadarlija je među prvim koje se sugerišu. Predstavlja posebnu vrednost Beograda kojom bi se, da je poseduju, ponosili mnogi gradovi. Kaldrma, fasade okolnih zgrada i kuća, fenjeri i kandalabri prave jedinstveno starinsko okruženje u kome cveta lepo raspoloženje.

Prve kuće na ovom prostoru izgrađene su početkom XVIII veka. Vek kasnije ovde je bila Ciganska mahala (Šićan-mala), koja je zvanično postala Skadarska ulica 1872. godine. Par godina kasnije u Skadarskoj ulici je počela gradnja boljih kuća, kao i industrijskog kompleksa „Mala pivara“, Skadarske česme, tu je bio i veći broj bunara. U to vreme se u Beogradu pojavljuje g. Ignjat Bajloni, koji u vreme kada se javila želja za prvim srpskim pivarama otkupljuje pivaru u Skadarliji, u to vreme drugu u Beogradu – posle Vajfertove, i počinje da širi posao  centru grada. Do sredine XIX veka po sredini ulice je tekao potok, a pošto je najveći deo akvadukta ispod ulice nosio je ime po Skadru i odatle ime Skadarlija. Početkom XX veka, ovaj deo varoši je polako počeo da dobija gradski ambijent i karakterističnu boemsku energiju.

Kada se stare kuće ovog dela Beograda opisuju, nezaobilazna je kuća Đure Jakšića, koja ovde često ima zanimljiv program, a galerijski prostor izložbe. Čaršije beogradske su takođe zanimljive turistima i ljubiteljima prošlosti, pa tako nedavno obnovljena kaldrma Skadarlijska, privlači kako stanare Starog grada, tako i goste. Pravi duh joj dodatno daje desetak okolnih ulica, pošto Sakadarliju ne čini samo ulica već čitava četvrt oko Skadarske ulice. Tu su i restorani, kafići, ali i prodavnice suvenira i antikviteta, galerije. Kada se spominju česme i istorija ove četvri, treba pomenuti i Skadarsku česmu, na vrhu Skadarlije, kao i Sebilj česmu na dnu Skadarlije replika je Sebilj česme u Baščaršiji, koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine. Tu su i spomenici Đuri Jakšiću, skadarlijskom dobošaru i putujućem glumcu, a u blizini je i pijaca Bajloni, druga po veličini u Beogradu, takođe osnovana od strane porodice Bajloni, koja zajedno sa trgom Mire Trailović i Cetinjskom ulicom čine jedinstvenu celinu koju nikako ne treba propustiti dok se obilazi Beograd.

Posebna tema o kojoj bi se moglo naširoko pisati su kafane u Skadarliji. Još od starih vremena kada su u ove kafane navraćali beogradski boemi, pa do današnjih dana kada neke nove generacije ovde otkrivaju njihove tajne, one skoro da se nisu menjale. Uz razgovor i starogradsku muziku koja svira „uživo“ mnogi shvataju da upravo ovakav pristup životu povremeno može biti način za otklon od svakodnevnog stresa. Upravo zbog su nadaleko čuvene kafane „Tri šešira“, „Šešir moj“, „Velik Skadarlija“ i druge. Ali pravu atmosferu ne pravi samo prostor, već i sami Beograđani koji svojim šarmom i duhom doprinose autentičnom doživljaju.

Pošto je u blizini Narodno pozorište, u stara vremena u ovom kraju su živeli glumci kojima je odgovarala blizina pozorišta. Zajedno sa glumcima vremenom su ovde došli ostali umetnici, kao što su slikari, pesnici, ali i političari, sportisti. Kada je srušena čuvena kafana „Dardaneli“, koja se nalazila na mestu gde je danas Narodni muzej, ljubitelji kafanskog života su novo mesto za okupljanje pronašli u prizemnim kafanama Skadarlije. Posle predstava su dolazili da se okrepe u kafanama koje su počele da niču ovde. Umetnici su znali često da dočekaju zoru u kafanama, pa su priče vezane za boemski život Skadarlije nastavile da žive do danas.

Kultura Beograda je bogatija za mnoge skadarlijske Manifestacije kao što su:  „Šeširijada”, „Festival cveća”, „Tambura fest”, „Varjačići” i druge. To što je Skadarska ulica pešačka zona umnogome doprinosi njenom pozicioniranju kao ključno mesto za turistički obilazak.