Zgrada Kovnice novca

0
Oceni članak

Prostor između izletišta Košutnjak, Topčider i Ade spada među najlepše delove grada, gde je priroda Beograda očaravajuća. Ovde se izleti vrlo često organizuju, posetioci rado ponovo vraćaju, a oblast je značajna za turizam u Beogradu i njegov razvoj. Na čitavom ovom potezu se nalaze atraktivni restorani i kafići Beograda, ali i zgrade, stare kuće u Beogradu i slične kulturno istorijske znamenitosti koje pokazuju da je istorija grada i države interesantna i uzbudljiva.

Upravo u ovom bujnom zelenilu, uz železničku prugu i reku Savu, svoje mesto je našla jedna monumentalna građevina koja skreće pažnju na sebe još od davne 1929. godine kada je napravljena. U pitanju je Zgrada Kovnice novca čije je izgradnja počela 1927. godine pošto je ocenjeno da već duže vreme postoji potreba za ovom institucijom. A ona se ogledala u sve većem korišćenju novca u Kraljevini SHS koji se do izgradnje kovnice novca uglavnom izgrađivao na teritoriji današnje Zapadne Evrope. Dodatno je za državu ovo bilo i pitanje sigurnosti, smanjenja troškova, kao i dodatne mogućnosti uticaja na finansijske tokove u državi koje pruža postojanje sopstvene kovnice novca.  Lokacija je izabrana zbog jednostavnijeg procesa transporta koji je smanjivao ukupne troškove. Kompleks se sastoji od centralno postavljene pogonske zgrade čija je fasada izrađena od veštačkog kamena sa velikim staklenim površinama. One su, u to vreme, bile karakteristične za savremene industrijske pogone. Izražajne su i dve asimetrične kule, od kojih jedna služi kao rezervoar za vodu. Tu su i drugi objekti potrebni za funkcionisanje ove institucije kao što su zgrade za stanovanje osoblja, garaža, dve kuće za radnike obezbeđenja, objekat za pse čuvare. Najekskluzivniji objekti u kompleksu bile su vile za upravnika i njegovog pomoćnika.

Zbog svoje estetske vrednosti, kulturno-istorijskog značaja, kao i činjenice da predstavlja jedan od najvažnijih radova čuvenog arhitekte Josifa Najmana i ujuedno fascinantan primer ekspresionističke arhitekture između I i II svetskog rata, zgrada je proglašena za spomenik kulture.