Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice

Manastiri i crkve širom Srbije su često bili podizani na mestima, koja su bila nepristupačna zbog stalnih napada osvajača na sakralne objekte, ali gde su mir i tišina, a priroda divna. U ovakvim uslovima moguće je potpuno se posvetiti molitvama i svakodnevnim poslovima u manastirskim kompleksima. Jedan od manastira u Beogradu ima upravo ovakvo okruženje, koje je doduše urbanizovano, nalazi se na Senjaku u jednom od najlepših i najelitnijih delova Beograda, na teritoriji opštine Savski venac. Upravo ovaj način na koji je manastirski kompleks uspešno povezan sa razvojem grada uz arhitektonske vrednosti predstavlja njegov veliki značaj. Blizu manastira nalaze se očaravajuća izletišta i park šume Topčider i Košutnjak kroz koji protiče Topčidarska reka. Govorimo o popularnoj i nadaleko čuvenoj svetinji našeg grada, manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice koja predstavlja i naše bogato kulturno nasleđe.

Podignut je 1937. godine uz pomoć ktitorke Perside Milenković koja je posle tri usnula sna rekla da novi manastir treba graditi na Topčiderskom brdu. Arhitekta Petar Popović se prilikom gradnje manastira oslanjao na nacionalni stil u savremenoj srpskoj arhitekturi. Osnovu crkve čini krst iznad čijeg centra je izgrađena velika kupola, dok se četiri manje kupole nalaze između preseka krsta. Ovo rešenje sa pet kupola ukazuje na primere iz srpske srednjovekovne arhitekture XIV veka koja je iznedrila mnoge značajne svetinje od kojih su mnoge proglašene i postale spomenici kulture, baš kao i ovaj manastir na Senjaku. Kompleks manastira Vavedenje čine manastirski konak, crkva Presvete Bogorodice i kapela Svetog Nikole pri čemu se konak nalazi se vrlo blizu crkve zbog nedostatka prostora u manastirskom dvorištu. Najlepši dekorativni elementi na fasadama su uski jednodelni prozori i rozete. Episkopski i kraljevski tronovi su od drveta i jednostavne su dekoracije. Na severnoj strani crkve nalazi se izrezbaren Hristov grob kao i dve Bogorodičine crkve. Ikone su oslikane od čuvenih slikara koje su sada dosta oštećene, ali se radi na oslikavanju hrama novim freskopisom. Zidne slike su rad akademskog slikara Dušana Mihailovića iz perioda 1973-1985, izvedene u tehnici al seco. U riznici manastira čuvaju se razne ikone, uglavnom iz XVIII i XIX veka, a za koje se veruje da su čudotvorne i mošti iz raznih vremenskih perioda.

Pored ovog manastira Persida Milenković je pomagala gradnju više građevina koje su zbrinjavala decu i omladinu, kao i crkvu Svete Trojice u Kumodražu, a Vavedenjska crkva u okviru manastira na Senjaku je mesto gde ona večno počiva. Pred Drugi svetski rat u manastiru je bilo 10 monahinja koje su se bavile vezom prekrivača za časnu trpezu, zavesa za kapelu u Patrijaršiji i izradom mnogih drugih predmeta tehnikom veza. Po želji ktitorke u manastiru se i do današnjeg dana organizuju manifestacije odnosno radionice umetničkog veza u svili i zlatu. Hor „Melodi“ koji prati bogosluženje nedeljnom i praznicima spada u jedan od najboljih srpskih horova. U manastiru trenutno boravi žensko monaštvo i praznuju kao svoju zavetnu slavu 6. septembar kao spomen na oslobađanje srpskih monahinja iz manastira Kuveždina koje su ustaše zarobile.

Ovaj manastir je dosta značajan za duhovno buđenje našeg naroda, a prilikom posete ovom manastiru bićete toplo dočekani od stane monahinja i uveriti se u blagost i mirnoću celog kompleksa. Za više fotografija, informacija o službama, radnom vremenu i drugo, možete posetiti web sajt  i zvaničnu Facebook stranicu manastira.