Termoelektrana “Snaga i svetlost”

Ideja o izgradnji šetališta uz Dunav na Dorćolu, odnosno Linijskog parka, a samim tim i preuređenje velikog dela desne obale Dunava podsetila je mnoge da postoje brojni kulturno-istorijski spomenici i veličanstvena arhitektonska zdanja, objekti kulture, muzeji, pozorišta, restorani, kafane Starog grada koja su decenijama čekala da budu ponovo otkrivena od većeg broja građana i turista. Čitava ova oblast će početi da sija novim sjajem,  a moguća će biti i tradicionalna porodična šetnja stazom dugačkom nekoliko kilomatara pored koje teče reka Dunav, ali i dalje uz Savu do Ade Ciganlije. Upravo u kraju oko Marine Dorćol već duže vreme stoji pomalo zapušten građevinski gorostas kome takođe predviđaju svetlu budućnost, koji će biti značajan i za turizam Beograda.

U pitanju je poznata termoelektrana „Snaga i svetlost“, koja se nalazi na adresi Dunavska bb, a koja je izgrađena u periodu od 1930. godine do 1932. godine na desnoj obali Dunava. U arhitektonskom smislu odražava modernistički pristup u periodu između dva svetska rata, prati Bauhaus stil koji karakteriše upotreba tada popularnih materijala poput čelika i stakla, ali i jednostavan geometrijski oblik u građevinarstvu koji stavlja u prvi plan funkciju objekta. Istovremeno je vidljivo smanjenje ili odsustvo ornamenata, ukrasa koji daju svežinu i privlačnost. U konstrukciji ovog industrijskog objekta uočljiva su četiri osnovna elementa i to Elektrana, portalni kran sa rukavcem, pumpna stanica i filtersko postrojenje. U zgradi Elektrane izdvajaju se tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala. Portalni kran sa rukavcem ima rešetkastu konstrukciju koji se kreće  po šinama koje su postavljene dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava, a kran za pogon koristi sopstvena dva elektromotora. Pumpna stanica sa unutrašnjim instalacijama koji obuhvataju pumpe i cevovode, kao i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca. Izgradnjom termoelektrane počela je da se upotrebljava niskonaponska mreža za distribuciju naizmenične struje. Ovo je između dva rata i kasnije doprinelo  osavremenjenju elektroenergetskog sistema Beograda, a potom razvoj i primenu mnogih tehnoloških inovacija i samim tim poboljšanju kvaliteta života građana u skoro svim oblastima. Termoelektrana „Snaga i svetlost“ je zbog svega navedenog proglašena za spomenik kulture.

Poznato je da je istorija grada bogata, da uključuje i beleži značajne događaje, evropski i svetski naučno-tehnološki razvoj, pa tako i ovaj objekat prati sudbinu društva i grada u kome se nalazi. Od starta je Termoelektrana krenula silovito, učestvovala u napretku društva, čija je snaga u tom periodu, u velikoj meri ležala u industriji i privredi. Onda je tokom XX veka polako posustajala, da bi se tokom kriznih godina na prelazu iz XX u XXI vek zaustavila, doživela sudbinu mnogih giganata koji su nestali sa privredne mape. Tokom poslednjih godina, kako se stanje u društvu, gradu i državi poboljšava, tako počinje da se nazire tračak svetlosti koji počinje da obasjava ovaj impozantan objekat. Samim tim počinju da se rađaju nove ideje kako bi ponovo oživeo i došao do izražaja, a samim tim našao svoje mesto u drugačijem okruženju. Generalna ideja je da se objekat preuredi i da bude namenjen kulturnim aktivnostima, a posebno bi bilo lepo da muzeji u Beogradu ovde dobiju ustanovu koja bi bila posvećena čuvanju i izlaganju predmeta koji prikazuju život i rad velikog srpskog naučnika Nikole Tesle.