5/5 - (11 votes)
Poseta Botaničkoj bašti i odmor u prirodi u samom centru grada predstavlja uživanje u svako doba godine. Spomenik prirode, kasnije i spomenik kulture i prava oaza se nalazi u samom centru Beograda. Smeštena na teritoriju opštine Stari grad, vrlo je bitna za turizam Beograda. Kao i veći parkovi zelenilom mami u proleće, a hladi i osvežava i u najtoplijim danima. Kad se pomenu parkovi Beograda Botanička bašta ne padne odmah na pamet. Ali treba znati da od samog ulaza u Takovskoj ulici, kroz veliku kapiju, ova bašta nudi neverovatno prirodno bogatstvo. Na 5 hektara površine nalazi se oko 500 vrsta drveta, žbunja i zaljastih biljaka. Priroda i zelene površine ispresecane su stazama. One vas vode do raznih vrsta domaćih, evropskih i egzotičnih biljaka na kojima su pločice sa botaničkim imenima.
Osnovana je 1874. godine, na predlog profesora botanike Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Po osnivanju institucije za baštu je dodeljen plac na Dorćolu, uz obalu Dunava. Ovo se nije pokazalo dobrim rešenjem obzirom na blizinu reke i česte poplave. Čuvši za probleme sa plavljenjem kralj Milan Obrenović poklonio je 1889. godine Velikoj školi imanje. Imanje je prostor na kome se i danas nalazi, sa obavezom da služi u prosvetne svrhe. Imao je i obavezu da se nazove „Jevremovac“ u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema T. Obrenovića. Botanička bašta je uređena sa ciljem istraživanja, očuvanja i konzervacije biljnih vrsta. Pored ovoga, služi i za pružanje znanja studentima i posetioocima o manje vrstama biljaka. Pa tako, ovde možete saznati da postoje listopadni četinari i vidite neke tropske biljke. Takođe možete saznati da je Podzemni Beograd, odnosno jedan njegov deo našao ovde svoje mesto.
Na samom ulazu imate drvenu kućicu gde možete kupiti karte za ovu posetu, razglednice ili suvenire. Ovde možete uzeti i osvežavajuće napitke kako bi što duže ostali u ovom carstvu biljaka. Centar bašte poseduje česmu, a malo dalje i fontanu. Blizu se nalazi i toalet za potrebe posetilaca. Botanička bašta ima veliki broj klupa tako da se na njima možete odmoriti. Možete i posmatrati kako priroda Beograda u vidu male šume može da nadglasa saobraćaj i buku koji baštu okružuju sa svih strana. Time posetiocima može da obezbedi mini odmor u Beogradu.
Tokom obilaska Botaničke bašte možete posetiti „Japanski vrt“, prelepi ambijent sa mostićem i ribnjakom, okružen raznobojnom kolekcijom dalekoistočne flore. Kamen, voda i drvo (odnosno biljke) su osnovna tri elementa koji su sastavni deo svake japanske bašte. Kao što ćete primetiti japanski vrt nema dodatne elemente koji su prisutni u ostalim svetskim kulturama. To su razni kipovi, žardinjere, statue i slično. Zbog svega nabrojanog, ali i lepote „Japanski vrt“ je postalo popularno mesto koje se često koristi za venčanja. Ostalim danima mnogi posetioci ga koriste kao mesto gde mogu da dođu na mini odmor ili da pročitaju nešto. Sve vreme im potočić, koji se savršeno uklapa u ovaj azijski ambijent u centru grada, protiče pored nogu.
Pored zelenila u Botaničkoj bašti se nalazi staklena bašta, podignuta 1892. godine koja pokriva površinu od 500 metara kvadratnih. U vreme kada je građena, bila je jedna od najvećih i najlepših u ovom delu Evrope, a sastavni delovi su preneti iz nemačkog grada Drezden. Staklena bašta sadrži i ovde se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka. NJima ne prija naša kontinentalna klima, pa se spremite na malo drugačije vrednosti temperature i vlažnosti vazduha.
Deo Botaničke bašte je odvojen za zgradu Instituta za Botaniku, koji obuhvata upravnu zgradu, herbar, biblioteku, slušaonicu i laboratorije. Najzanimljiviji za obilazak je herbarijum, koga je 1860. godine formirao Josif Pančić. Zahvaljujući zalaganju profesora Pančića i njegovih kolega naučnika koji do dan danas povećavaju zbirku, Ova zbirka danas broji 150.000 herbarijumskih tabaka i preko 300.000 sasušenih bioloških materijala sa biljkama prikupljenim na Balkanu ili putem razmene. Herbarijum je time dospeo na zvaničnu listu svetskih hebarijuma.
Interesantni izleti i porodična šetnja koje možete napraviti sa porodicom i prijateljima ili obilazak ove izložbe biljnog sveta na otvorenom nisu jedine stvari koje se ovde mogu organizovati. U poslednje vreme se često organizuju promocije, izložbe, predavanja, književne večeri kao i neke zanimljive manifestacije.
Botanička bašta je otvorena za posetioce tokom čitave godine, od 1.maja do 1. novembra u vremenu od 9 do 19 časova, i od 1. novembra do 1. maja u vremenu od 9 do 17 časova. Deca do 16 godina, uz pratnju odrasle osobe koja kupi kartu, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu, trudnice i osobe sa posebnim potrebama ne plaćaju ulaz. Pošto se nalazi u centru grada dolazak do nje iz bilo koje tačke Beograda prevozom nije problem, a u Ulici vojvode Dobrnjca, preko puta bašte, postoji i javna garaža “Botanička bašta” sa 250 parking mesta u kojoj se naplaćuje parking, kao i u ostalim javnim garažama grada, po započetom satu.
Ulice oko Botaničke bašte imaju na više mesta trafike i prodavnice, ali i kafiće, kafane i restorane Beograda u kojima možete nastaviti sa uživanjem uz kafu, piće ili ukusno spremljenim specijalitetima i nastaviti sa otkrivanjem lepota Beograda.
