Kuća cveća

Istorija Beograda, Srbije i nekadašnje zajedničke države Jugoslavije očigledno je jako zanimljiva mnogima sa navedenih područja, ali i šire. Govori se o velikim brojkama posetilaca koji i redovno obilaze kulturno nasleđe, znamenite zgrade i kuće građene u prošlosti, spomenike, tu su muzeji, dvorovi, spomenici, ali i grobovi znamenitih istorijskih ličnosti. Sve ovo dodatno potstiče turizam u Srbiji, jača ga i razvija, pa je potrebno davati mu adekvatnu pažnju, pošto su u pitanju neka od najposećenijih turističkih mesta u gradu.

Jedno od mesta koje decenijama budi nostalgiju u mnogim Jugoslovenima je i Kuća cveća koja se nalazi na Dedinju i predstavlja jedan od tri dela Muzeja Jugoslavije. Nalazi se na predivnoj lokaciji koju okružuju prelepa priroda i zelene šume u Beogradu, a istovremeno je dobro saobraćajno povezana sa centrom pa se dovde lako dolazi. Kuća cveća je objekat u kome su sahranjeni bivši doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i maršal Josip Broz Tito, a kasnije i njegova supruga Jovanka. Objekat je za života bivšeg predsednika Tita, davne 1975. godine bio sagrađen kao letnja bašta i imala je naziv „Cvećara“. Sa spoljne strane Kuća cveća je sazidana žutom fasadnom ciglom, a unutrašnjost aranđelovačkim belim venčacom. U centralnom delu objekta se nalazila fontana, a oko centralnog dela su bile radna i spavaća soba, salon, biblioteka i gostinjska soba. Pošto se „Cvećara“ nalazila blizu Titove zvanične rezidencije, poznato je da je on ovde provodio puno vremena, a naročito posle 1977. godine kada se razišao sa suprugom Jovankom Broz. 1980. godine, po nastupanju ozbiljnih zdravstvenih problema izrazio je želju, da u slučaju smrti, bude sahranjen ovde u zimskoj bašti. Umro je 4. maja 1980. godine, ubrzo posle hospitalizovanja, a zimska bašta je u rekordnom roku od 4 dana bila rekonstruisana, pomenuta fontana je uklonjena i na njenom mestu izgrađena grobnica. Zbog velikog ugleda koji je maršal Tito imao u svetu, posebno u međunarodnoj organizaciji „Pokret nesvrstanih“ sahrani je prisustvovalo 211 delegacija iz 128 država sveta. Zbog velikog broja državnika i gostiju ispred zimske bašte je postavljena tribina za njih, pošto je prostor u unutrašnjosti bio ograničen, pa je samoj sahrani prisustvovao samo mali broj visokih državnih i vojnih funkcionera. Pošto je prava nadgrobna ploča bila velike težine na zvaničnom delu sahrane je na grob postavljena kopija manje težine kako bi ispraćaj predsednika bio grandiozan. Posle zvaničnog dela sahrane, sanduka je naknadno obložen bakrom, dizalicom je sklonjen krov objekta kako bi ogromna nadgrobna ploča od aranđelovačkog belog venčaca, težine 9 tona, u koju je uklesano Josip Broz Tito (1892-1980) bila spuštena i kako bi maršal Tito mogao da počiva u miru.

Rukovodstvo SFRJ  je odlučilo da nastavi putem kojim je državu vodio predsednik Tito, usvojilo je političku ideologiju „I posle Tita Tito“, a imajući u vidu njegovu ogromnu popularnost bilo je nezgodno da mesto gde počiva se nazove grobom, pa je usvojeno da se ovaj objekat nazove „Kuća cveća“. Ovo me je doprinelo i to što je mesto uvek bilo puno zelenila i cveća. Po sahrani, Kuća cveća je otvorena za građane pa je narednih godina postalo mesto koje je do današnjih dana, po poslednjim podacima, posetilo preko 20 miliona posetilaca. Beogradski muzeji, obzirom da je Kuća cveća deo Muzeja Jugoslavije, dobijaju izuzeno popularan objekat u gradu, ali je ovo ujedno i najposećeniji muzej u Srbiji. Ovde je posle smrti 2013. godine, sahranjena i supruga predsednika Tita, Jovanka Broz (1924 – 2013).

Stalna postavka u Kući cveća danas se sastoji od spomen sobe i izložbenog dela sa leve i desne strane od groba predsednika Tita. U spomen sobi se možete upisati u knjigu žalosti, dok se u izložbenom delu nalaze nekada popularne „štafete“ koje je omladina Jugoslavija nosila povodom Titovog rođendana 25. maja, a koji je na njegov predlog slavljen kao Dan mladosti. Redovna postavka sadrži fotografije nosilaca štafeta, pisane poruke koje je Tito primio sa štafetama, uniforme maršala i druge stvari.